Sve veći otpori vakcinaciju u ukupnoj populaciji povećavaju opasnost od pojave davno iskorenjenih i bolesti koje se pojavljuju još samo sporadično. Tipičan primer je trenutna epidemija malih boginja, morbila, u Beogradu i Južnobačkom okrugu, za koju se pretpostavlja da se raširila iz Republike Srpske, gde deca nisu redovno vakcinisana tokom rata. Uz to, činjenica da više od polovine romske dece ostaje nezaštićeno od zaraznih bolesti, dodatno pogoršava ukupno zdravstveno stanje populacije. U romskim naseljima, naime, svega 44 odsto dece uzrasta između dve i tri godine primilo je sve preporučene vakcine, a tek 13 odsto njih je vakcinisano na vreme po kalendaru obavezne imunizacije – pokazali su rezultati istraživanja koje su sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Procenat vakcinisanih protiv 10 zaraznih bolesti u ovoj marginalizovanoj grupi upola je niži nego u ukupnoj populaciji, a čak pet i po puta manje Roma vakcinu primi na vreme, za razliku od ostale dece među kojima na vakcinaciju po utvrđenom kalendaru dođe 71 odsto. U situaciji kada sve više roditelja, uglavnom pod utiskom (dez)informacija sa interneta, odbija da vakciniše decu, Srbija, čini se, gubi bitku i za povećanje broja vakcinisanih u marginalizovanim grupama stanovništva. Naime, imunizacija u ovim populacionim grupama sprovodila se do 2005. godine, ali je prestala kad su presahle donacije Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa za ovu namenu.
